BANERLEVO BANERyoutubecrveni BANERfacebook BANERtviterzeleni

Главни мени

ШKOЛA

mircic
grovana
vreme znanja

Радови ученика

Ана Живковић 2/3

ТОШИНА ПРОСИДБА

(Срећан и паметан крај доживљаја мачка Тоше)

(По мотивима дела Бранка Ћопића „Доживљаји мачка Тоше“)

Ликови: Тоша, Триша, Таша, Маша и Раша

          Прва сцена

Ликови: Тоша и Триша

Деда Тришина колиба. Деда Триша седи покрај ватре са претећим изразом на лицу.

ТРИША: Добро Тошо, оженићу те. Ево, свега ми на овом белом свету, оженићу те!!! Можда се тако смириш и провредниш!?  Само још да нађемо неку добру и вредну мачкицу.

ТОША:  (задовољно) Ха, ха, ја сам је већ нашао!

ТРИША: (забринуто) Коју??? Причај!!!

ТОША: Машу. То је мачка старог брке Раше и оне намргођене Таше што живе у долини.

ТРИША: Аааа... та Маша. Добро. Она је фина мачкица. Баш фина. Видим је како свако јутро лови мишеве по пољу.

ТОША: Да, да и лепа је! (глади брк) Него стари, када идемо да просимо Машу?

ТРИША: Сутра, сутра, дечаче мој. Чим сване.

  

          Друга сцена

Следећег дана. У чича Рашиној колиби.

Ликови: Триша, Тоша, Раша, Таша, Маша

РАША: (Изненађено и љутито што види неваљалог мачка) Тришо, одакле ти овако рано? Још си повео и тог твог неваљалца!

ТРИША:  (пријатељски) Рашо, ми смо дошли да разговарамо са тобом и са твојом женом Ташом! Ствар је веома озбиљна и неодложна!

ТАША: ( у колибу улази баба Таша. И она је збуњена неочекиваном посетом) И мене тражите? О чему да разговарамо?

ТРИША: (срамежљиво) Знате, ја имам мога Тошу. Он се мало заљубио у вашу Машу... Па сам мислио ако се ви слажете... знате... било би лепо... (није стигао ни да заврши реченицу, прекиде  га Таша.)

ТАША: (виче) Срам вас било!! Зар моја Маша да се уда за ову вуцибатину! Пробисвета! Ленчугу! Ни у сну! Он само прави проблеме! Никада, никада!!!! (гађа преплашеног мачка подераном папучом)

РАША: Он је једна обична врећа бува! Лопов и нерадник! Одлазите!! Одлазите!!

(Покуњи се мачак, покуњи се деда и ужурбано кретешоше кући. Испред њих се одједном створи Маша.)

МАША: (жалосно) Тошо, стани! Све сам чула. Знаш и сам какве си све невоље доносио. Жао ми је. Када би се потрудио да се промениш, можда... Докажи свима да можеш да будеш бољи. Мени за љубав!!

Није прошло пуно времена, мачак Тоша се смирио. Почео је да лови мишеве по целом крају; помагао је свима, кренуо је чак и у школу. Брзо је заслужио Машину љубав и поверење.

Венчали су се и живели срећно до краја живота.

Ееее, тако је то када човек одлучи да се жени!!!

АХ, та љубав! Натера мачора и мишеве да лови!

КРАЈ!!!

 

 

Јована Радивојевић 5/3

Основна школа „Момчило Живојиновић“ Младеновац

Најоштрије перо

„ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ“ - KРИТИЧКИ ОСВРТ

Наш познати писац, Бранко Ћопић, написо је пуно шаљивих, занимљивих, романа и прича. Један од таквих је и роман „Орлови рано лете“, објављен 1959.године.

Док сам читала ову књигу толико сам се уживела у њу да сам се осећала као неки додатни лик књиге. Када сам је прочитала, радост, узбуђење и неизвесност заменила је туга. Вероватно се питате, зашто туга?  Зато што ми је било жао што сам је већ прочитала, јер је читање ове књиге за мене било једно веома лепо искуство.

У овом роману се ради о другарству и догодовштинама харамбаше Јованчета и његове дружине.Дешава се једна велика промена радње. Игра и бежање из школе разиграних дечака прелази у суров ратни план. Ипак слога, храброст и јунаштво све спашавају. Ово је роман о храбрости, напорном раду, понекад љубомори, срећи, патњи и пријатељству.

Главни лик је харамбаша Јованче, вођа дружине. Храбри, паметни и упорни Јованче проширује дружину која се налази у логору Тепсија. Сви ликови су испреплитани.

Луња воли Стрица, Стриц воли Марицу, Мачак воли Марицу, Марица воли обојицу, Николица воли Жују, Жуја воли све, Лијан воли ракију, а и ракија њега... Док се Јованчетова дружина забавља, истражује, ни не слути шта ће се десити. Усташе бомбардују Београд. Све ово дешава се у Прокину Гају 1941.године на почетку Другог светског рата. Почетак овог рата представља заплет односно сукоб добра и зла. Како би спасили своју државу,  дечаци Јованчетове дружине одлазе и рано постају хајдуци заједно са пољарем Лијаном.

            Моја осећања после читања ове књиге само потврђују колико ми се књига допала, али то не значи да у њој нема ничега што ми се није допало. Не допада ми се то што се Стриц, каква год да је Луња, према њој понаша неваспитано и безобразно. Мало ми је чудно што Ђоко Потрк да би написао неку песму, мора да грицка гранчице различитог дрвећа. А нарочито ми се не допада што њихову безбрижну игру прекида рат.

Ова књига ме је доста тога научила, нпр. да је слога много важна и да прави другови заиста вреде и постоје.

Препоручујем свима који то до сада нису учинили да што пре набаве овај роман јер ће заиста уживати читајући га.

Кристина Спасојевић 8/2

Основна школа „Момчило Живојиновић“ Младеновац

најхрабрије перо

„Можда бих га некако могао дохватити“

Мој задатак био је да прочитам и критички оценим књигу „Башта сљезове боје“ коју је Бранко Ћопић написао скупљајући приче из свога живота.

Животна лекција, животна прича. Да, управо то представља ова књига.

Кроз многобројне догађаје, за које је додуше немогуће да се десе у нашем добу, писац даје савете и помаже свима који се нађу у таквој или сличној ситуацији .

Главни јунак књиге, поред самог писца тј. Бранка Ћопића је његов деда Раде, код којег попут многих данашњих деда и баба долази до супротстављања мишљења са унуцима. Ћопића на неки начин могу упоредити са собом у тренуцима када на крају, без обзира на све испада крив, када успева у ономе што је намерио да учини шта год да се деси и какве год да буду последице

.

            „Можда бих га некако могао дохватити“

Могућност је претворио у чињеницу; претворио је у сазнање да га се Месец плаши. Управо то је моја омиљена епизода у овој књизи. Баш у њој долази до супротстављања мишљења и истрајности главног лика. Поред наша два јунака са супротстављеним мишљењима овде се појављује и „појачање“ нашем упорном јунаку. Деда Петрак стаје на Ћопићеву страну и помаже му да провери своје могућности и да ухвати Месец.

Милена Вујић 8/2

 Основна школа „Момчило Живојиновић“ Младенова

 најталентованије перо

„Снови у џепу“

Збирку приповедака „Башта сљезове боје“ Бранко Ћопић је објавио 1970. године.

То је збирка кратких прича o авантурама и доживљајима које је Бранко, као дечак, проживео. Кроз редове књиге провлачи се пишчева духовитост проткана нитима сете.

Ово је књига о детињству. О детињству које се никада не може поново проживети. Јер, нико од нас неће поново бити дете. Никада више толико снова у џепу.

Време тече, и ми одрастамо, али се увек радо присетимо нашег детињства, времена када смо на свет гледали другачијим очима. Времена када нам је свет био стран и пун тајни... Када нас је гутао својим бескрајем и када нас је голицао по стопалима нагонећи нас да потрчимо у загрљај новим авантурама.

Дечак Бранко, који тек упознаје свет, различите доживљаје проживљава са својим дедом Радетом. Он покушава да дохвати месец, да докаже тврдоглавом деди да зна да навије сат и да убеди учитељицу да је вук зелен. Сви ти необични догађају дешавају се у Босанској крајни, у селу Липову.

Књига је занимљива, маштовита и пуна описа. Допада ми се јер писац на духовит начин приказује доживљаје из свог детињства. Из приповетке „Башта сљезове боје“ сам научила да човек и када остари остаје дете.

 Када сам увидела да и одрасли са лакоћом подетиње, уочила сам и погрешку коју сам написала на почетку: да се детињство не може поново проживети. Чини ми се да нисам сасвим била у праву јер није само писац пролазио кроз авантуре, ту је био и деда Раде који је подједнако био дете у души, као и његов унук Бранко.

 

Часови у библиотеци

ЧАСОВИ У БИБЛИОТЕЦИ
picture1

Библиотека Основне школе "Момчило Живојиновић" једном месечно организује часове у својим просторијама. Том приликом са ученицима се обрађују различити садржаји у циљу неговања културе коришћења библиотеке и учествовања у њеним активностима. Ученици се упознају са библиотеком и њеним правилима рада већ у првом разреду; стичу јасан увид у организацију библиотечког пословања, активности које библиотека нуди и разнородне садржаје, почевши од тога да су различите књиге смештене  у различитим деловима библиотеке, до слушања и разумевања текстова неопходних за њихов даљи процес учења али и читања задовољства ради.

Примарни циљ је да се ученици учећи добро забаве и постану дубоко уверени у чињеницу да је школска библиотека њихово уточиште, простор за учење, забаву, разоноду и дружење.

У прилогу можете погледати тематске јединице које ученици обрађују посећујући часове у библиотеци.

Разред

Месец

Наставна јединица

ПРВИ

октобар

Библиотека и њена правила

новембар

Историја писма и развој писмености

децембар

Вукови поклони

јануар

„Причао је деци Свети Сава“

фебруар

„Моја омиљена песма постала је прича“

март

Екранизација бајке по избору (уочавање сличности и разлика)

април

„Моја прича о мојој школи“

мај

Бирамо најбољег говорника (такмичење у причању прича)

јун

Простор за надокнаду

Разред

Месец

Наставна јединица

ДРУГИ

октобар

Упознавање ученика са лектиром за други разред

новембар

Обрада радио – драме „Мачак отишао у хајдуке“

децембар

Упознавање ученика са савременим песницима

јануар

Читање бајке Десанке Максимовић „Ако је веровати мојој баки“ и дискусија

фебруар

Читање бајке Десанке Максимовић „Ако је веровати мојој баки“ и дискусија

март

Упознавање ученика са појмом  „с к е ч“

април

Читање приче Бранка Ћопића „Јежева кућица“ и разговор о причи

мај

Бирамо најбољег читача

јун

Простор за надокнаду

 

Разред

Месец

Наставна јединица

ТРЕЋИ

октобар

Упознавање ученика са лектиром за трећи разред

новембар

Усвајање појмова: издавач, аутор, илустратор

децембар

Упознавање ученика са дечијим енциклопедијама

јануар

Читање текстова о Светом Сави (репродукција наученог и прочитаног)

фебруар

Сврха учења стихова и прозних партија напамет (честа репродукција као основа тумачења и маштања)

март

Разговор о животу и делу омиљеног писца ученика

април

Припрема за израду књижевног приказа

мај

Израда књижевног приказа 

јун

Простор за надокнаду

Разред

Месец

Наставна јединица

ЧЕТВРТИ

октобар

Упознавање ученика са лектиром за четврти разред

новембар

Литерарне и језичке игре

децембар

Квиз: „Ко је аутор“

јануар

„Био једном један дечак, име му је Растко“

фебруар

Моја прича о љубави

март

Разговор о животу и делу омиљеног писца ученика

април

Настави причу

мај

„Немушти језик“, народна бајка

јун

Простор за надокнаду

 

Секција младих библиотекара

Секција младих библиотекара

Секција младих библиотекара осмишљена је да окупи ученике у просторијама школске библиотеке и да их упозна са детаљима свог пословања. Најразличитије активности које наша библиотека подразумева у свом ангажовању спроводе се искључиво у раду са децом, највернијим и најангажованијим сарадницима: књижевне вечери, обележавање значајних датума, посета сајму књига, презентације, предавања, уређење просторија библиотеке и други различити садржаји.

Члан Секције младих библиотекара може бити сваки ученик који то жели. Отварамо вам врата, дођите да се дружимо, сазнатећете шта све књига уме и може да направи.

Енглески језик

   Култура као чинилац у усвајању eнглеског језика
Настава енглеског језика са ученицима основношколског узраста је углавном усменог карактера. Комуникативни приступ настави подразумева да језик који се користи у учионици мора бити употребљен у контексту који одговара интересовању деце. Комуникација у учионици се остварује кроз кратке дијалоге, игре погађања, физичке активности, такмичења у којима наставник учествује као ментор, али и као партнер у игри. Комуникативне функције су обрађене у осмишљеним контекстима примереним за децу тог узраста и увежбавају се извођењем симулираних дијалога, описивањем ситуација у учионици, описивањем слика у уџбеницима итд. Хорска, групна и индивидуална понављања рецитација, песама и кратких дијалога, као и стална увежбавања су наставне технике које највише одговарају млађем узрасту. Од првог часа деца морају да уче да комуницирају на страном језику, у прво време да одговарају на задате налоге покретом или мимиком, затим да дају кратке одговоре који би касније прерасли у смислене реченице, касније у трећем и четвртом разреду и у краће приче, а после на узрасту од петог до осмог разреда и у комплетне дијалоге и дебате на страном језику. Важно је да се страни језик користи на часу највећи део времена, а матерњи само кад хоћемо да проверимо да ли се разуме страни језик. У трећем, четвртом, а и у каснијим разредима се језичка грађа спирално шири око тема које су обрађиване током претходних година, а вокабулар и тематика се допуњују елементима културе и цивилизације земље чији језик учимо. Ученици се боље упознају са неким знаменитостима Лондона, традиционалним празницима и начинима опхођења у друштву. Независно од градирања језичког материјала писац уџбеника заузима став, ако то програм не регулише, када у наставном процесу треба почети са предавањем културе, јер од овог става зависи градирање образаца културе за наставу. Влада мишљење да наставу културе треба почети са почетком језичког курса, јер она помаже утврђивање основних језичких елемената и структура. Са наставом културе се при градирању може ићи поступније у почетку, а технике предавања културе се могу разликовати на предшколском, основношколском, средњошколском и високошколском нивоу. Међутим, градирање материјала из културе, као и селекција, не може се вршити независно од градирања језичког материјала. Као што градирање језичког материјала не може да буде извршено тако да се граматика градира независно од лексике, пошто су сви језички елементи повезани, тако исто се и градирање елемената културе мора повезивати са градирањем језичког материјала, јер су језик и култура повезани. Циљ предавања културе је стварање услова за усвајање аутентичног језика. Култура је, у извесном смислу, помоћно средство у настави страних језика. То значи да се води рачуна о томе када ће се, уз које језичке елементе, културе предавати. Лингвистички разлози учења културе намећу симултано предавање културе са предавањем језичких елемената. Психолошки разлози за градирање културе намећу одређене технике њеног предавања, како би олакшавала учење језика, односно како би одговарале техникама учења језика и по форми и по квантитету времена које се предвиђа. И методолошки разлози нас упућују на одмереност у предавању културе. Ако је циљ предавања културе лакше и потпуније усвајање језика, онда то не значи да време утрошено на прво треба да угрози друго. С обзиром на то да су култура и језик испреплетани и неодвојиви, морамо се потрудити да културне елементе предајемо систематично и интегрисано с осталим аспектима језика. Исто тако, ученике треба увести у оне облике културе који су за њихов узраст и језичко знање најадекватнији, тако да се оствари што потпунија комуникација на страном језику, што је и примарни циљ учења страног језика. Познавање културе другог народа и разумевање његовог начина живљења и размишљања може да нас наведе да упоредимо своје ставове и размишљања с другачијим системом вредности. Ово упоређивање може као резултат да има релативизацију личних уверења, откривање сопствених предрасуда и заблуда. На овај начин можемо да прихватимо изазов да променимо свој начин размишљања, да померимо своје границе, прихватимо да је свет разнолик и разноврстан и да постоји много начина да се живи, размишља и дела. Будући да особа која учи страни језик нема развијен аутоматизам да ствара, па чак ни да разуме реченице које су пригодне у одређеном контексту, а често не поседује ни вештину да на правилан начин разуме невербалну комуникацију на страном језику, она то знање мора стећи, односно развити потребне вештине. Зато је упознавање културних и цивилизацијских навика важно и оно утиче на развијање комуникативне компетенције. Ова знања обухватају информације о самој земљи, њеној географији, историји, клими, друштвеном и политичком уређењу, религији, уметности, начину живљења у разним областима свакодневног живота, улогама појединаца у душтву, култури полова, али и контакт с говорницима тог језика, контакт са живим, говорним језиком који се користи у свакодневној комуникацији. Управо из наведене сврсисходности културе у усвајању енглеског језика ученици наше школе имају прилику да на часовима енглеског језика усвајају елементе културе народа језика који уче као страни кроз различите активности (песме, традиционалне игре, празнике и приче) прилагођене узрасту за који се изводе.

 

Радионица креативног писања

Радоница креативног писања (драме)

Радионица креативног писања заснива се на састављању уметничко – књижевних текстова односно на њиховом писању. Ученици су сами уз помоћ наставника српског језика и школског библиотекара аутори текстова, понајпре драмских обзиром да овај књижевни род омогућава тимски рад.

Коначни текстови ће бити употребљени за различите школске активности и ангажовања: прослава школске славе, прослава дана школе, Дечија недеља и остало; али и као својеврстан вид забаве како за ученике тако и за наставнике.

Радионица је намењена ученицима шестог и седмог разреда који воле да књижевност читају, пишу, изводе на сцени и о њој разговарају.

Овако развијамо љубав, сколоност, интересовање за писану реч а изнад свега креативни и стваралачки дар талентованих ученика.

      

Радионица креативног писања ће се одржавати два пута недељно (почетак и крај радне недеље) обзиром да овакав вид рада захтева континуирано ангажовање и ученика и наставника и школског библиотекара.

Право учешћа у радоници имају сви ученици који то желе и који су сасвим сигурни да ће својом креативношћу и својим талентом стварати нешто ново и препознатљиво и за школу и за себе.

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30